BILJKA ZA BOLJE ZDRAVLJE I UKUSNIJA JELA
Bosiljak je jednogodišnja zeljasta začinska biljka poreklom iz Irana, Indije te ostalih toplih regiona Azije. Danas se uzgaja širom sveta, a pretežno u Italiji, Francuskoj i Egiptu. Postoji više vrsta ove biljke, a najpoznatiji je onaj koji se uzgaja na području mediterana. Potpuno izrasla biljka može narasti i do 100 cm visine, a listovi su dugački do 10 cm i svetlo zelene su boje. Ova vrsta bosiljka je poznata jos i kao kuvarski bosiljak zbog toga sto se koristi u kuhinjama širom sveta. Često se koristi i za ulepšavanje vrtova u letnjim danima, te kao cveće za aranžiranje buketa. Bosiljak se prvi put pominje u engleskim spisima iz 17 veka. Smatra se svetim u Hindi kulturi, i omiljen je kod njihovih bogova. U nekim kulurama je znak ljubavi i odanosti među mladim parovima, dok pravoslavna crkva koristi ovu biljku za pripremu svete vode.
Uzgoj biljke
Bosiljak možemo uzgajati u saksijama i u bašti. Ukoliko ga uzgajate u bašti zemlja se trebala obraditi u jesen. Takođe se uspešno gaji i na peščanom zemljištu ali se takvo zemljište mora redovno đubriti. Veoma je osetljiv na niske temperature te se takođe treba izbegavati zalivanje hladnom vodom. Ukoliko se sadi u bašti nebi trebalo bi ga svake godine saditi na drugom mestu.
Ukoliko ga želiti saditi u saksiji najidelanije mesto za to bi bilo pored prozora ili na terasi pošto mu je potrebna velika količina dnevne svetlosti, a kada dođu niže temperature trebalo bi ga uneti u zatvoren prostor jer nije otporan na hladnoću. Zemlju držite vlažnom a to je najbolje proveriti tako sto ćemo staviti prst u zemlji i na taj način proveriti dali je zemlja dovoljno vlažna.
Ovaj način uzgoja vam neće oduzeti mnogo vremena, ali ćete uvek imati svežu biljku na dohvatu ruke, i možete je koristiti kada vam je potrebna.
Bosiljak kao začin
Broj jela u kojima možete koristiti bosiljak kao začin je skoro pa beskonačan. To je biljka sa lepim mirisom i prilagodljivim ukusom. Najšće se dodaje supama, jelima sa testeninom, salatama od povrća, raznim umacima za meso i morske plodove. Kombincija bosiljka i paradajza je prirodna te ih možete dodavati kada pravite picu. Najpoznatiji sos koji se pravi sa bosiljkom je „Pesto Sos“. Za ovo nam je potrebno:
- 100 g svežeg Bosiljka (stavljaju se samo listovi jer cvetovi i grančice daju gorak ukus)
- 2 čena Belog luka
- Oko 100 g Parmezana
- Pola šolje Maslinovog ulja
- 50 g Badema (moze i seme prepečenog suncokreta)
- ½ kašičice Soli
Način pripreme:
Listove bosiljka, beli luk i badem staviti u blenger i miksati 5-10 sekundi. Posle toga dodati parmezan, maslinovo ulje i sve to još par sekundi izmiksati.
Možete ga dodavati na picu, sendviče, salatu od paradajza ili sa njim preliti neku testeninu.
Bosiljak kao lek
Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko zdravstvenih koristi koje su povezane sa bosiljkom. Studija istraživanja sa nekih američkih i švajcarskih univerziteta su otkirla da bosiljak sadrži širok spektar esencijalnih ulja koja su bogata fenolnim jedinjenjima. Dve kapi ovog eteričnog ulja pomešane sa kašičicom meda biće dovoljne da otklone mučninu i umire nagon ka povraćanju.
Prema istraživanjima koja su obavljena u Velikoj Britaniji, bosiljak ima svojstva koja mogu da spreče štetne efekte starenja. Ekstrakt ove biljke je efikasan u ubijanju štetnih molekula i ublažava štetu prourokovanu od strane slobodnih radikala u jetri, mozgu i srcu.
Takođe dobar izvor magnezijuma, koji promoviše zdravlje kardiovaskularnog sistema. Podstiče mišiće i krvne sudove da se opuste, čime se poboljšava protok krvi i smanjuje nepravilan rad srca.
Do sada je dokazano da ishrana bogata voćem i povćem doprinosi značajnom smanjenu rizika od raka.
Kako do toga dolazi, i gde je bosiljak u toj priči ?
Uglavnom naučnici veruju kako antioksidanti imaju veze sa tim. To je i slučaj sa bosiljkom koji je jak antioksidant. Antioksidanti funkcionišu tako što štite ćeliju od oštećenja koja su prouzrokovana slobodnim radikalima kiseonika (ROS), takođe može popraviti ćelije koje su oštećene oksidacijom I zračenjem. Jedan od antioksidanata kojih u bosilju ima veoma mnogo jeste i beta-karoten koji sprečava stvaranje maligdnih ćelija u organizmu.
Da je bosiljak lek dokazuje i to što je on i prirodni antiobiotik. Ulje bosiljka i njegove listove možemo koristiti kao antibiotik uz pomoć čega se leče infekcije u organizmu pošto sadrži antibakterijska i antiseptička svojstva. Možete ga koristiti protiv grčeva u stomaku, i dokazano je da olakšava zatvor.
Što se tiče hranjivih materija i vitamina možemo slobodno reći da ih u ovoj biljci ima dovoljno, ali ne toliko da bi zadovoljili naše dnevne potrebe. Sadrži vitamine K, A, C, B6, gvožđe, magnezijum, kalcijum …
Drevni travari su stavljali listove ove biljke na mesta uboda insekata kako bi pomoću njega izvukli otrov iz krvi.
Čaj od bosiljka
Sa ovim čajem možete poboljšati apetit, možete ga koristiti kao sedativ, poboljšava koncentraciju isto tako je i dobar protiv nadimanja.
Uzmite 3-5 grama sušenog bosiljka i prelijete ga sa 2 dl proključale vode. Šolju možete prekriti sa tanjirićem i otavite tako 10min kako bi se malo ohladio. Polse toga ga procedite i možete ga lagano degustirati. Pije je dva do tri puta u toku dana između obroka.
Skladištenje biljke
Ukoliko ste kupili svežanj bosiljka skinite gumicu sa njega, stavite u staklenu posudu u koju ćete usuti malo vode. Posudu možete prekriti plastičnom većicom koju ćete izbušiti na nekoliko mesta. Nivo vode održavajte i tada će biljka ponovo početi rasti i na taj način ćete ga moći koristiti nedeljama.
U Ruminiji veruju ako suprotnom polu poklonite saksiju bosiljka, tada će se ta osoba zaljubiti u vas, dok je u Italiiji simbol ljubavi. Buket bosiljka postavljen na terasi znači da je devojka spremna za prosce. Postoje i one malo čudnije priče kao recimo kako su nekada veštice pile sok od bosiljka pre leta na metli.
